Faringitis (infekcija grla)
Akutne upale i infekcije ždrela mogu biti uzrokovane bakterijama ili virusima. Oko 40-60% slučajeva faringitisa izazvano je virusom, a oko 15 % je uzrokovano streptokokus bakterijom. Druge bakterije koje mogu da izazovu ovu infekciju su: mikoplazma pneumonije, hlamidija pneumonije i naiseria gonoreje. Većina ovih infekcija su zarazne. Često pranje ruku i pokrivanje usta prilikom kašljanja može smanjiti širenje infekcije. Bol u grlu, groznica, glavobolja, otečeni limfni čvorovi vrata. Virusni uzroci mogu biti povezani sa curenjem iz nosa i slivanjem sekreta niz zadnji zid ždrela. Teži slučajevi mogu izazvati otežano gutanje, otežano disanje i ukočen vrat.
Febrilnost (visoka telesna temperatura)
Visoka telesna temperatura je način na koji telo reaguje na nešto abnormalno u sebi. Visoke temperature same po sebi nisu loše, osim ako ne postanu previsoke ili traju predugo, mada se možete zbog njih osećati veoma loše. Važniji je uzrok temperature. Visoke temperature mogu da pomognu telu da se izbori sa infekcijama, ali to ne treba da sprečava pacijenta da pokušava da obori temperaturu. Visoke temperature mogu biti izazvane većim brojem uzroka, uključujući: infekcije, reakcije na lekove, reakcije na transfuziju krvi, rak ili autoimune bolesti. Povišena temperatura, slabost, jeza, znojenje, nekontrolisano drhtanje (rigori), nesvestica, bolovi u telu.
Femoralna hernija (bedrena kila)
Kila koji gura kroz kanal koji sadrži femoralnu arteriju i venu u prednjem gornjem delu butine. Kile se javljaju kada deo creva ili stomačnih masniog tkiva (omentuma) ispada kroz slabe tačke ili pukotine u donjem trbušnom zidu. Nastala izbočina može biti bolna i povećavati se kada pacijent kašlje, savija se ili podiže težak predmet. Teške hernije mogu prouzrokovati začepljenje creva. Ako lekar ne može kilu gurnuti na mesto, onda se zove zatvorena kila. Neke zatvorene kile mogu blokirati dotok krvi do creva, što rezultira po život opasnim stanjem koje se zove inkarcerirana- uklještena kila. Može se napipati otok ili guka, bol u pogođenom predelu, mučnina, povraćanje. Nastala izbočina može biti bolna i povećavati se kada pacijent kašlje, savija se ili podiže težak predmet
Fibroadenom dojke (benigni čvorovi u dojci)
Benigni čvorovi koji se obično sreću kod žena u starijem tinejdžerskom uzrastu i ranim dvadesetim godinama. To su najčešće benigne mase u dojkama. Učestalost raste kod žena u postmenopauzi koje uzimaju hormonsku terapiju. Čvor u dojci, pokretljiv pri dodiru.
Fibrocistične dojke (granulacija tkiva dojke)
Uobičajen poremećaj dojke kod žena koji stvara grudvice, čvoriće i bol. Može da pogodi žene od puberteta do 50 godina starosti i javlja se kod oko 20% žena. Mora se razgraničiti od masa u dojkama koje mogu da budu kancerozne. Grudvice i čvorići u dojci, bol u dojci.
Fibromijalgija (hroničan mišićnoskeletni bol)
Karakteriše je hroničan, široko rasprostranjen bol i osetljivost u više delova tela. Može biti povezana s poremećajem spavanja, umorom i slabom koncentracijom. Poremećaj se najčešće javlja među ženama između 20 i 50 godina starosti. Bol, bolni zglobovi, mišićni bolovi i grčevi, slabost, malaksalost, umor posle spavanja.
Fobije (iracionalni strahovi)
Uporan, iracionalan i preteran strah od određenog objekta, situacije, aktivnosti, ambijenta ili čak telesne funkcije. Pacijenti obično prepoznaju da je strah neprimeren situaciji, ali ne mogu da kontrolišu svoje emocije ili odgovor. Izbegavanje objekta ili onog što izaziva fobiju može uticati na pacijentov društveni život i rad. Izloženost objektu od kog se strahuje izaziva reakciju anksioznosti; anksioznost i nelagodnost nisu srazmerni stvarnoj pretnji od objekta od kog pacijent strahuje. Ostali simptomi uključuju prekomerno znojenje, lupanje srca, hiperventilaciju, depresiju.
Fokalni napad (parcijalni epileptični napad)
Parcijalni napad je povezan sa abnormalnim električnim pražnjenjem u mozgu. Uobičajeno, elektručni signali u mozgu teku regularnim kontrolisanim tokovima. Kod parcijalnog napada, normalni električni tokovi su prekinuti, što dovodi do abnormalnog električnog pražnjenja u jedanom delu mozga. Simptomi mogu da budu različiti i zavise od toga gde u mozgu dolazi do pražnjenja. Prosti parcijalni napad ne dovodi do promena u svesnosti tj. gubljenja svesti, kao kod kompleksnog parcijalnog napada. Simptomi su veoma različiti i zavise od pogođenog područja mozga. Mogu da uključe simptome kao što su trzaji na jednu stranu ili ukočenost, nevoljno okretanje glave ili očiju na jednu stranu, utrnulost ili poremećaje vida (svetlaci, zamućen vid). Neki pacijenti pogođeni parcijalnim napadom u delu mozga koji se naziva temporalni režanj, navode čudne mirise ili ukuse koji ne pripadaju stvarnim predmetima ili hrani.
Fraktura (prelom kosti)
Fraktura je prelom kosti. Fraktura može biti prosta ili složena (prelom na više mesta, segmentarni prelom). Fraktura može krvariti u okolno tkivo što rezultira podlivima i u težim slučajevima, po udove opasnim stanjem, kompartment sindromom. Fraktura može povrediti susedne nerve, tetive i krvne sudove. Bol, otok, deformitet, oduzetost. U trenutku povređivanja može se čuti zvuk pucanja.
Fraktura femura (prelom butne kosti)
Faktura femura je prelom butne kosti. Butna kost je jaka kost i potrebna je ogromna sila da bi se ona slomila. Najčešći uzroci loma su pad s visine, automobilska nesreća i osteoporoza. Lečenje zavisi od mesta, ozbiljnosti povrede i uzrasta pacijenta. Fraktura može oštetiti susedne nerve i krvne sudove. Prelomi femura mogu obilno krvariti i biti opasni po život. Bol, deformacija gornjeg dela noge, nemogućnost pomeranja noge, oticanje noge, oduzetost, osetljivost.
Fraktura glave radijusa (prelom lakta)
Do fraktura lakta najčešće dolazi kad osoba padne i dočeka se na ispruženu ruku. Ponekad početni rendgen ne pokazuje frakturu, ali pokazuje tečnost u zglobu od krvarenja. Većina pacijenata se u potpunosti izleči za 3-4 nedelje imobilizacije. Bol laktu, otok lakta, bol pri okretanju ruke, osetljivost spoljašnje strane lakta.
Fraktura humerusa (prelom ramene kosti nadlaktice)
Humerus je kost koja spaja rame i lakat. Prelom humerusa je čest u svim starosnim dobima i obično nastaje kao posledica direktne traume, kao što je pad na ruku. Tretman zavisi od mesta preloma, težine povrede i uzrasta pacijenta. Prelom može oštetiti susedne nerve i arterije. Bol, deformitet ruke, nesposobnost da se ruka pomeri, otok ruke, utrnulost, osetljivost.
Fraktura kičmenog pršljena (prelom leđnog ili vratnog pršljena)
Kičmeni pršljenovi- vertebre su kosti u vratu i leđima. Frakture su prelomi kostiju. Težina frakture pršljena zavisi od njenog mesta i da li fraktura utiče na kičmenu moždinu ili ne. Najčešća fraktura je kompresiona fraktura donje torakalne i lumbalne kičme. Ona se obično javlja kod starijih pacijenata i može biti posledica manje traumatske povrede kao što je nagli sed. Frakture vertebre mogu biti pravi hitni slučajevi ako je povređena kičmena moždina. Simptomi slabosti, utrnulosti i/ili gubitka kontrole nad radom creva ili bešike mogu da zahtevaju hitno zbrinjavanje. Bol u leđima koji može da postane hroničan, gubljenje na visini, grba na leđima (kifoza), utrnulost, slabost, gubitak kontrole nad radom creva ili bešike.
Fraktura kuka (prelom kuka)
Femur ili butna kost, spaja se sa karlicom u zglobu kuka. Frakture kuka su prelomi u gornjem delu femura, na mestu gde se spaja s karlicom. Oko 50% pacijenata s frakturom kuka je starije od 80 godina. Ovi prelomi se moraju lečiti, a ako se ne tretiraju, imaju veliki procenat smrtnosti. Većina ih je povezana s osteoporozom i dešava se prilikom pada. Bol u kuku, kraća noga, bol u kolenu, nesposobnost da se hoda, bol pri stajanju.
Fraktura orbite
Prelom kostiju u predelu oko oka, koji je obično posledica povrede glave ili lica. Najčešća je fraktura donjeg zida (poda) orbite. Fraktura može uključivati sinuse i lobanju i izazvati curenje cerebrospinalne tečnosti kroz nos. Mišići oka mogu biti zaglavljeni u prelomu i to izaziva dvostruku sliku. Bol u oku, modrice oko oka, bol prilikom pokretanja očiju, duple slike, nemogućnost da se oko u potpunosti pokreće, vazduh u mekom tkivu lica, bistra tečnost koja curi iz nosa.
Fraktura podlaktice (prelom podlaktice)
Podlaktica je deo ruke izmedju lakta i zgloba šake. Podlaktica se sastoji od dve kosti koje se zovu radius (žbica) i ulna (lakatna kost). Prelom je uobičajen u svim uzrastima i obično se javlja usled direktne traume, kao što je pad na ruku. Tretman zavisi od lokacije, ozbiljnosti povrede i starosti pacijanta. Prelom može oštetiti okolne nerve i krvne sudove. Bol, deformitet ruke, nemogućnost pokretanja ruke, otok ruke, utrnutost, osetljivost
Fraktura potkolenice (prelom potkolenice)
Potkolenica je deo tela između kolena i stopala. Potkolenica se sastoji od dve kosti koje se zovu tibija i fibula. Tibija je vrlo jaka kost i nalazi na unutrašnjoj strani potkolenice, dok je fibula mnogo tanja kost i nalazi se sa spoljašnje strane. Frakture potkolenice su najčešće frakture dugačkih kostiju. Lečenje zavisi od mesta preloma, ozbiljnosti povrede i uzrasta pacijenta. Fraktura može oštetiti susedne nerve i krvne sudove. Bol, deformitet potkolenice, nemogućnos pomeranja noge, otok, utrnulost, osetljivost.
Fraktura rebra (prelom rebra)
Obično se javlja posle povrede grudi tupim udarom. Češća je kod starijih osoba ili onih sa slabim kostima i u toj grupi može se dogoditi i od kašlja.Povređeno rebro može probiti plućno krilo (izazvati pneumotoraks) ili izazvati podliv na plućima (kontuzija). Višestruki prelomi rebara mogu sprečiti normalno disanje i biti opasni po život. Bol u grudima, lokalizovan bol u grudima pri disanju, osetljivost grudi na dodir, vazduh u mekom tkivu grudi, kratak dah.
Fungoidna mikoza (kožni T- ćelijski limfom)
Fungoidna mikoza je redak oblik ne-Hočkinovog limfoma koji rezultira crvenim pečatima i lezijama na koži. Najčešće se sreće kod osoba starijih od pedeset godina. Ova bolest ima tendenciju češće pojave kod muškaraca i tamnoputih rasa. Simptomi obuhvataju crvene lezije na koži koje svrbe, tvrde plakove na kože, zajedno sa zadebljanom kožom.
NAPOMENA:Opisani su osnovni simptomi koji ukazuju na određene bolesti, kako bi posetioci sajta imali osnovne informacije. Ne donosite sami zaključke već se obratite svom lekaru.Vaša VivaTeka
