Evo koliko pacijenata u Srbiji je na listama čekanja
Nišlija Sreten Ilić (75) gotovo godinu dana čeka da stigne na red za operaciju katarakte. Nada se skorom pozivu jer se plaši da ne oslepi.
– Čekam od aprila. Video sam da je klinika dobila najsavremeniji aparat i nadam se da ću uskoro da dobijem novo sočivo na desnom oku. Čuo sam da sada operišu više bolesnika i da redovno dobijaju sočiva. Kod privatnika to košta skoro 100.000 dinara – priča Ilić.
Ilić je jedan od 72.174 pacijenta na listama čekanja za 13 vrsta pregleda i operacija. U Srbiji se najduže čeka na operaciju katarakte, ali i na dijagnostičke preglede – snimanja magnetnom rezonancom ili skenerom, kao i za pojedine operacije na srcu, ugradnju kuka i kolena.
Nabavka skenera
U Ministarstvu zdravlja kažu za „Blic“ da je u proteklih godinu i po dana boljom organizacijom posla smanjen broj ljudi koji čekaju preglede i operacije, jer je 2014. godine, kada je Zlatibor Lončar postavljen za ministra, na listama bilo 3.000 pacijenata više nego danas. Takođe, tvrde da je smanjenje i veće „jer se neki pacijenti vode u više ustanova na listama“.
Za ovu godinu planirali smo dodatna sredstva za nabavku opreme, pre svega magneta i skenere, tako da i u ovoj oblasti treba očekivati bolju situacijuMinistarstvo zdravlja
– Rešeni da se sa problemima izborimo, ministar Lončar je imenovao koordinatore za sve oblasti u kojima postoje liste čekanja. Da bismo postigli još bolje rezultate, neophodno je ulaganje u obnovu i nabavku opreme koja je dotrajala ili nedostaje. Veliki posao je već urađen nabavkom četiri linearna akceleratora, a u planu je nabavka još najmanje šest aparata iz kredita Svetske banke, što bi sa ona tri koji bi trebalo da budu pušteni u rad u Kamenici, trajno rešilo pitanje lista čekanja za zračenje. Za ovu godinu planirali smo dodatna sredstva za nabavku opreme, pre svega magneta i skenere, tako da i u ovoj oblasti treba očekivati bolju situaciju – obećavaju u Ministarstvu zdravlja.
Operacije na oku
Najbolnija tačka su, ipak, intrevencije na oku, na koju čeka skoro 30.000 ljudi. Prof. dr Milenko Stojković, direktor Klinike za očne bolesti u KCS, kaže za „Blic“ da Srbija nema dovoljno hirurga koji znaju da rade ove operacije.
– Mnogi centri u Srbiji gotovo da ne rade nijednu operaciju katarakte godišnje, a njihov broj pacijenata se preliva nama. Imamo 22 centra i oni bi morali da rade makar 1.000 operacija godišnje, a dešava se da ne urade ni 100 svi zajedno. Rešenje za Srbiju je da se hirurzima koji rade enorman broj operacija omogući dopunski rad uz dodatnu naknadu – kaže prof. dr Stojković.
Dr Stojković upozorava da Srbiji fale još tri oftalmološke bolnice koje će raditi samo katarakte.
Ljudi idu u privatne klinike, a privatnike treba uključiti u sistem da rade pod istim uslovima sa državnim bolnicama
Prof. dr Milenko Stojković
– Ljudi idu u privatne klinike, a privatnike treba uključiti u sistem da rade pod istim uslovima sa državnim bolnicama. To smo predložili ministru zdravlja – kaže dr Stojković.
U Ministarstvu zdravlja kažu da su svesni ovog problema i kažu da „to više neće moći tako“.
– Uputićemo svim ustanovama koje imaju kapacitete za ovu vrstu intervencija direktivu za propisivanje mesečnog plana operacija. Ukoliko i tada bude veliki broj građana na čekanju za oftalmološke intervencije, razmotrićemo i uključivanje privatnih klinika – kažu za „Blic“ u Ministarstvu.
Izvor: Blic
Obrada: VivaTeka, Foto: Freeimages
Pogledajte još
