Doc. dr Janko Samardžić: Sebe za deset godina vidim u srećnijoj i lepšoj Srbiji, sa reformisanim zdravstvenim sistemom
Janko Samardžić diplomirao je nа Medicinskom fаkultetu u Beogrаdu, specijаlizirаo je Kliničku fаrmаkologiju i doktorirаo iz oblasti Medicinske fаrmаkologije. Usаvršаvаo se nа univerzitetimа u Švedskoj, Estoniji, Holаndiji i Belgiji. Docent je Medicinskog fаkultetа Univerzitetа u Beogradu, ekspert za lekove i predаvаč po pozivu nа više evropskih univerzitetа. Poslednjih godinu dana radi na relaciji Švajcarska – Belgija – Srbija u okviru međunarodnog tima za razvojnu farmakologiju. Za sebe, pre svega ,kaže da je principijelan.
Predajete na fakultetu,i kako je to kada je predavač tako mlad?
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu predajem Farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju skoro deset godina i zaista uživam u tome. Mislim da godine predavača nisu presudne, već ono što imate da kažete i pristup kakav imate. Autoritet i poštovanje se ne postižu spoljašnjim izgledom i strogošću, već samo i isljučivo znanjem, kontinuiranim usavršavanjem i sposobnošću da to znanje prenesete studentima i zadržite njihovu pažnju.
Zašto ste se odlučili za medicinu?
Ljubav prema medicini potiče još iz ranog detinjstva, kada smo bezbrižno maštali o budućnosti. Već tada nisam imao strah od belog mantila, naprotiv posete lekarima su mi bile najzanimljivije. Na žalost, moja generacija je odrastala tokom devedesetih godina prošlog veka, kada je bilo jako teško ostati dosledan idealima. Zato, smatram svojim velikim uspehom da je medicina ostala prva i prava profesionalna ljubav i tako je i danas. Što se tiče farmakologije, ona predstavlja jedan od najkompleksnijih predmeta na studijama medicine, jer zahteva posebnu preciznost, sistematičnost i savršeno poznavanje pretkliničke i kliničke medicine. S obzirom da je i moj pristup životu prilično analitičan i detaljan, već na redovnim studijama, a definitivno nakon poslediplomskih usavršavanja, znao sam da će farmakologija biti moje profesionalno opredeljenje. Usudio bih se da kažem da je specijalizacija iz kliničke farmakologije jedna od najkompleksnijih specijalizacija, dok je mišljenje kliničkog farmakologa presudno prilikom procene efikasnosti i bezbednosti leka i određivanja doze leka, kao i kod kombinovanja lekova i procene klinički značajnih interakcija. U zemljama sa razvijenom regulativom, nijedan lek se ne može registrovati bez mišljenja kliničkog farmakologa.
Usavršavate se u inostranstvu. Mogu li ta znanja da se primene kod nas?
Već dugo imam izuzetno dobru saradnju sa kolegama iz sveta i mogu da kažem da sam poslednjih par godina više vremena proveo u inostranstvu nego u Srbiji. Tamo sam imao prilike da se detaljno upoznam sa strukturom i funkcionisanjem njihovog zdravstvenog sistema, posebno u oblasti lekova, kliničkih ispitivanja i farmakoekonomije. Pri tome smo analizirali brojne izazove sa kojima se suočava današnja farmakologija i svakako da se puno toga može i mora kod nas primeniti, od suzbijanja lekova problematične efikasnosti, do sveobuhvatne reforme zdravstvenog sistema i obrazovanja.
Budućnost?
Sebe za deset godina vidim u srećnijoj i lepšoj Srbiji, sa reformisanim zdravstvenim sistemom i obrazovanjem i sa humanijim odnosima među ljudima. Konačno, moramo suštinski da promenimo odnos prema društvu i državi, jer državu treba posmatrati kao svoju porodicu, koju smo svi zajedno stvorili kako bismo lepše živeli.
Obrada: Vivateka
Foto: privatna arhiva
