Klinički centar Srbije prošle godine postao je nosilac kliničke studije koja je okupila stručnjake iz još šest evropskih država
Stručnjaci su došli na ideju kako da poboljšaju lečenje velike grupe srčanih bolesnika, koji imaju suženje aorte, a nemaju nikakve tegobe.
Zahvaljujući ideji dvojice srpskih lekara, dr Svetozara Putnika i dr Marka Banovića,KCS okupio je stručnjake iu šest država i postao je nosilac kliničke studije.
Kardiohirurg docent dr Svetozar Putnik (44) i kardiolog asistent dr Marko Banović (35) razbijaju strah da jednog dana u Srbiji neće imati ko da nas leči, jer nam je zdravstvo propalo, a svi dobri lekari su ili u penziji ili su otišli da rade u inostranstvo. Zahvaljujući idejama i entuzijazmu ove dvojice lekara, Klinički centar Srbije, ustanova u kojoj rade, prošle godine postao je nosilac međunarodno prihvaćene kliničke studije o novim mogućnostima lečenja suženja aorte, najvećeg krvnog suda u organizmu. Svi podaci o studiji, koja se zove Avatar, mogu se naći na sajtu clinicaltrials.gov sa imenima lekara i medicinskih centara u Belgiji, Češkoj, Hrvatskoj, Francuskoj, Irskoj i Poljskoj, koji su prihvatili učešće u ovom istraživanju.
Dr Putnik, koji je postao direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS (posle prof. dr Milj- ka Ristića),bio je 15 puta član tima koji je radio transplantacije srca u Srbiji. Bavi se i naukom, a uz sve to ima i četvoro dece i plani- ra da ostane u Srbiji.
– Kardiohirurgija je zahtevna disciplina, podrazumeva maksimalnu tehničku obučenost, koncentraciju, ali da bi svaka operacija na sr- cu postala rutinska, mora da se operiše sva- kog dana – otkriva za „Politiku” dr Putnik zašto je, iako direktor, svakodnevno i u operacionoj sali.
Zanimljiva je priča kako je savladavao umeće transplantacije srca. Kad god bi imali kandidata za transplantaciju srca,prijatelji i učitelji iz zagrebačke klinike „Rebro” zvali bi dr Putnika na „gledanje i učenje”. On bi sedao u svoj automobil i pravac – Zagreb.
Dr Banović je nešto mlađi, ali je već dva puta, kao član beogradskog tima lekara, učestvovao u internacionalnoj kliničkoj studiji o mogućnosti regeneracije srca matičnim ćelijama, koju je vodio prof. dr Andre Terzić, direktor Klinike za regenerativnu medicinu američkog centra Mejo u Ročesteru. Za najbolji naučni rad (o aortnoj stenozi), koji je predstavio na Evropskom kongresu u Londonu, dr Banović je krajem 2015.godine dobio nagradu međunarodnog žirija eminentnih lekara iz osam država – svih sa područja bivše Jugoslavije, uz Mađarsku i Austriju.
Ipak, neposredni povod za ovaj tekst je originalna ideja o novom načinu tretiranja suženja aorte. Naši sagovornici došli su na ideju kako da poboljšaju lečenje velike grupe srčanih bolesnika, koji imaju suženje aorte, a nemaju nikakve tegobe. Ovim bolesnicima preti naprasna smrt, pa se zato u SAD i Evropi često u medijima piše o važnosti prepoznavanja znakova infarkta, ali i o pacijentima sa aortnom stenozom. Inače, zbog ovog problema dozvolu za operaciju u Hjustonu nedavno je od pravosud- nih organa, na osnovu mišljenja lekara, zatražio Miroslav Mišković, vlasnik kompanije „Delta holding”.
Šta je spojilo kardiologa i kardiohirurga u ovom istraživanju?
Dr Putnik odgovara kako su pre dve godine dva evropska udruženja, kardiološko i kardiohirurško, prvi put objavila zajedničke preporuke za lečenje srčanih bolesnika. Tim smernicama ipak nije rešena dilema šta raditi s bolesnicima koji nemaju bilo kakve tegobe ili su one minimalne, a na ultrazvuku se uočava suženje aorte koje ugrožava život.
– To nije nova dilema: i do sada su se ovi bolesnici lečili zavisno od toga da li su na pregled stigli prvo kod kardiologa ili kardiohirurga. Ako bi ih prvi pregledao kardiolog, koji je u svom radu skloniji manje agresivnom pristupu u lečenju, sve bi se završilo na še- stomesečnim kontrolama, takozvanom „praćenju” Malo agresivniji kardiolog ipak bi „na duže staze” razmatrao operaciju, ali bi zato kardiohirurg odmah glasao za operaciju. I svi bi oni pomalo bili u pravu – objašnjava dr Putnik, dodajući da je razlog za to što se zapravo ne zna šta je najbolje rešenje u ovakvim slučajevima: momentalna operacija ili čekati da se pojave ozbiljni simptomi.
Dr Banović dodaje kako je ovo prva studija u svetu koja treba da razreši ovu dilemu.
– Naravno, niko ne može predvideti rezultate kliničke studije. Plan je da traje tri godine, a da bi rezultati bili validni, stručnjaci sa američkog Univerziteta Djuk i beogradskog Medicinskog fakulteta izračunali su da u studiju mora da bude uključeno tačno 312 pacijenata – objasnio je dr Banović. Do sada je u studiji osam učesnika iz Srbije, a četvoro je operisa no. Autor:Olivera Popović
Izvor Politika Foto:flickr
Pogledajte još
