Testovi na alergene

Alergološki testovi

Alergijski testovi mogu da se obave bilo kad, ali su jesenji i zimski meseci idealni zatestiranje na alergiju, jer je tada u vazduhu mnogo manje alergena nego s proleća..Alergo testovi služe da se na brz i bezbolan način sazna da li je osoba alergična i koje vrste alergija ima. Testovi na alergene su neophodni kako bi se odredilo i sprovelo adekvatno lečenje alergije.

Nakon specijalističkog lekarskog pregleda. Nakon dobijenih rezultata, alergolog savetuje koji će se lekovi za alergiju koristiti.

Vrste alergijskih testova:

inhalatorni alergo testovi
nutritivni alergo testovi (alergija na hranu)
alergijski testovi na aditive
test provokacije (alergija na lekove)

Nije dovoljno da primetite alergijske reakcije i da sami koristite lekove. Veoma je važno da saznate na šta ste alergični, kako bi se alergija suzbila na odgovarajuć način. Jer, nije svejedno da li Vas muči alergija na hranu, alergija na lekove ili alergija na grinje,ambroziju ili polen. Svaka od ovih alergija ima svoj način lečenja.

Posebnu pažnju obratite na lečenje alergije kod beba i dece. Čim se primete prvi simptomi alergije kod beba, ali i kod odraslih, odmah treba doći kod specijaliste koji će obaviti alergo test. Jedino tako borba protiv alergije može biti uspešna.

Alergološki testovi

Alergijske reakcije su bolest vrlo složenog mehanizma koje mogu nastati rano, za samo nekoliko minuta nakon izlaganja alergenu (kijavica, osip, asmatični napad) ili kasno, više dana do nedelja po izlaganju alergenu (probavne alergije, atopijski ekcem). Alergijom mogu biti zahvaćeni koža, disajni ili probavni sistem, a česte su i kombinacije simptoma na više organa. Intenzitet alergijske reakcije može biti od blagog svraba, kijanja, pa do reakcija koje mogu ugroziti život (gušenje, asmatični napad).

Zbog složenosti alergijskih reakcija postavljanje dijagnoze je veoma važno. Ponekad vrlo složeno i dugotrajno, a samo ponekad je postavljanje dijagnoze veoma složeno i potrebno je uradiniti niz testova. Kod nekih alergija, prvenstveno onih tzv. ranog tipa, u kojima organizam stvara antitela iz grupe imunoglobulina E (IgE), može mu se pomoći i laboratorijskim testovima. U uzorku pacijentove krvi određuje se ukupna količina IgE ili količina specifičnih IgE na određene alergene, odnosno reaktivnost krvnih stanica na nadražaj alergenima.

Kožni prick test

Kožni Prick-test na standardne inhalacione i nutritivne alergene predstavlja osnovni alergološki test pomoću kojeg se dokazuje preosetljivost (alergija) na neki od najčešće zastupljenih alergena spoljne životne sredine i hrane. Test je bezbolan i traje oko 20-30 minuta.

Testiranje se izvodi tako što se na kožu unutrašnje strane podlaktice kapaljkom nanosi po jedna kap rastvora svakog alergena. Alergen se unosi u kožu tako što se vrši blag, površinski ubod kože (lancetom kroz nanesenu kap). Spoljašnji sloj kože u ovom slučaju predstavlja šokno tkivo u kome dolazi do alergijske reakcije koja se manifestuje stvaranjem papule (blande) sa crvenilom okolo. Kao kontrola se koriste rastvor histamina i fiziološki rastvor.

Ukoliko postoji alergija na neki od testiranih alergena, na mestu uboda će se posle određenog vremena pojaviti otok, svrab i crvenilo. Merenjem poprečnog preseka papula nastalih dejstvom alergena i onih od strane histamina i fiziološkog rastvora, utvrđuje se da li postoji senzibilizacija na neki od alergena. Upravo zato što se reakcija antigen-antitelo odigrava u spoljašnjem sloju kože i zato što se izbegava ulazak antigena u cirkulaciju, ova metoda ispitivanja je skoro potpuno bezopasna, odnosno ne javljaju se sistemske reakcije u osoba sa pozitivnim nalazom. Kao jedina tegoba ispitanika javlja se svrab kože na mestu reakcije.

Kada su simptomi alergijske bolesti tipični, dijagnozu može postaviti lekar primarne zaštite, bez testiranja, kako bi što ranije započeo lečenje. Ipak, konsultacija specijaliste alergologa je potrebna da se, osim potvrđivanja dijagnoze, zajedno s pacijentom utvrdi strategija ponašanja i lečenja. Alergijske bolesti imaju svojstvo javljanja tokom niza godina, ponekad i doživotno, a često menjaju svoje simptome, što je razlog da se pacijent upozna s mogućim problemima, kako bi ih prepoznao i na pravi način reagovao kad se pojave. To je naročito važno za obolele od astme, alergijske bolesti disajnog sistema, za koju je vrlo važno da pacijent ili roditelj, zajedno s lekarom, ustanove tačne mere lečenja i način reagovanja pri pojavi simptoma, mere koje je potrebno preduzeti da bi se sprečilo pogoršanje, te kod pacijenta uspostavi potpuna kontrola bolesti.