Vakcinišite se protiv gripa, još uvek nije kasno

Počela sezona gripa

U Srbiji su registrovana još 3 slučaja obolelih od gripa, od kada je pre dva dana zabeležen prvi slučaj, što ukazuje na moguću epidemiju i treba biti oprezan, poručuju iz Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut“. Kao I uvek preventive je najvažnija, lekari savetuju da se uzima što više tečnosti I vitamin.

Lekari u beogradskim domovima zdravlja kažu da je blago povećan broj respiratornih infekcija i da je epidemiju gripa realno očekivati početkom februara.

Virus gripa definitivno cirkuliše na teritoriji Beograda i možemo očekivati epidemiju, poručuju iz Instituta za javno zdravlje “Batut“. Ne zna se da li će biti većih razmera, ali prvi slučajevi govore da treba biti oprezan jer je reč o ozbiljnim infekcijama. Sagovornik, Leposava Garotić Ilić, epidemiolog GZZJZ rekla je za Studio B da je reč o pojedinačnim slučajevima i da prema podacima dobijenim od zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite tokom prošle nedelje je prijavljeno 10 sumnji na grip. A, što se tiče akutnih respiratornih infekcija registrovano je oko 14.000 što je za 20% manje u odnosu na prethodnu nedleju. U porodilištu “Narodni Front“rekli su za STB da se situacija prati, da su obazrivi sa posetama klinici i da sprovode sve potrebne epidemiološke mere.

Snežana Rakić, v.d. direktor GAK Narodni Front je rekla:

Pratimo stanje u gradu, pratimo našu mikrosredinu, koliko pacijenata ima, koliko ih dođe sa gripom jer ovde je velika cirkulacija zato što dolaze mnogi pacijenti iz unutrašnjosti i na taj način sami odredimo prioritet posete i svega ostalog. Ne čekamo da se proglasi epidemija. Za sada su posete dopuštene, ali imamo naznaku da je počela epidemija, neki slučajevi su izolovani, tako da ćemo pratiti, rekla je Rakić, v.d. direktor GAK Narodni Front U Domu zdravlja Palilula dr Miroljub Žikić kaže da postoji povećan broj pacijenata koji se javlja uglavnom zbog upornog kašlja.

To su terapije simptomatske bez antibiotika, u glavnom su to virusne infekcije u 90% slučajeva, tako da naša preporuka je i dalje da se pacijenti vakcinišu koji nisu to uradili. Doktori savetuju građanima da uzimaju što više vitamina posebno C, tečnosti i da šetaju jer kako kažu ne postojilek koji može da zameni fizičku aktivnost. Ipak naši sugrađani veruju i narodnim lekovima:, beli luk, kupus, rasol, a u jednoj anketi reporterka Smiljana Popov je dobila i recept.

Sagovornik 1: Na nas neće ništa ali skuvate 3 glavice luka i 3 oraja raspolovite i to se skuva, procedi se i pije se nema kašlja, nema ništa., i pluća su zdrava.

Reporter, Smiljana Popov: Šta kažete niste dugo bili bolesni? Lekari kažu da je za sada potrošeno 85 odsto vakcina protiv gripa, a građanima je preporučeno da se obrate svojim domovima zdravlja jer je bolje na vreme da se vakcinišu.

Sve o važnosti imunizacije i vakcinacije

Dr Ljiljana Stanković, neonatolog pedijatar u Ginekološko akušerskoj klinici Narodni front u Beogradu je u razgovoru sa Jelenom Petrović u vestima STB detaljno objasnila sve što zanima gledaoce o ovoj temi I važnosti imunizacije.

Na pitanje kada se proglašava epidemija,dr Ljiljana Stanković, GAK Narodni front je objasnila:

Prvi slučaj virusa gripa su stigli, ali kada broj obolelih bude veći od 50 nasto hiljada stanovnika tada već govorimo da kreće epidemija, a kod gripa to uvek ide brzo, tako da kada se pojave prvi slučajevi mi znamo da će već u narednim nedeljama sigurno da bude još veći broj obolelih.

Uvreženo je mišljenje da je zapravo vakcinacija protiv gripa isključivo vezana samo za hronične bolesnike. U javnosti su podeljena mišljenja o tome da li treba da se vakcinišu protiv gripa deca i zdravi ljudi.

Dr Ljiljana Stanković, GAK Narodni front:

Vakcina nije zakonom obavezna protiv gripa,ali su zaista preporuke i Svetske zdravstvene organizacije i našeg Ministarstva zdravlja da svi hronični bolesnici oboleli od bolesti pluća, bubrega, srca, dijabetičari, sve osobe starije od 65 godina, deca i trudnice, bude, budu obuhvaćeni vakcinacijom protiv gripa. Vakcina ima dovoljno, ali iako su se od oktobra vakcine pojavile i bila je mogućnost da se svako od nas vakciniše na vreme kod nas je običaj da se to radi u poslednjem trenutku. Odlagalo u što kažu u pet do 12, kada su se pojavili prvi simptomi gripa, sada će verovatno zainteresovanost za vakcinu biti veća.

Još uvek nije kasno, imunitet se stvara za negde dve do tri, četiri nedelje, pik se očekuje negde u februaru. Tako da još uvek imamo vremena da se zaštitimp, ako se odlučimo za vakcinu.

Na pitanje u kom uzrastu decu treba vakcinisati, da li ih treba vakcinisati redovno protiv gripa svake godine, dr Ljiljana Stanković, GAK Narodni front je rekla da za decu važi pravilo da se protiv gripa ne vakcinišu pre šest meseci. I ono što je jako bitno, što znaju i svi pedijatri, od šest meseci do tri godine deca dobijaju pola doze vakcine protiv gripa i to je dovoljno da izazove imunitet.

Da li vam je vakcina izazvala simptome gripa? Nije, to je dokazano.

Moramo i da znamo da imunitet koji dobijamo vakcinom protiv gripa nije trajan, on traje šest do 12 meseci i zato je potrebno da se svake godine se nanovo vakcinišemo protiv gripa. To je virus koji se jako brzo mena, tako da svake godine Svetska zdravstvena organizacija skenira koji su to virusi na severnoj hemisferi koji dovode do gripa i onda se na osnovu saznanja o tim virusima pravi vakcina protiv gripa za određenu sezonu. Tako da sa ovom našom vakcinom pokrivamo virus izazivač gripa AHA1, koji je mislim izolovan kod ovog našeg prvog pacijenta u Beogradu. Novinarka je podsetila da je dr Stanković bila u grupi stručnjaka, koja se zalagala za obaveznu vakcinaciju, što je sada zakonom i definisano da je vakcinacija u Srbiji obavezna.

Na pitanje kada se govori i o vakcini protiv gripa i o svoj drugom imunizaciji, da li su vakcine bezbedne i da li postoje neke alergijske reakcije, odnosno neželjena dejstva, dr Ljiljana Stanković je objasnila: Ništa u medicini nije sto posto bezbedno. Ali je, kada uporedimo rizik od benefita i ako je benefit zaista puno veći, onda se mi odlučujemo. To je medicina zasnovana na dokazima. Na žalost mnogi protivnici vakcina i vakcinacija uvek se veže za neželjene slučajeve. Opet ponavljam, svaka procedura u medicini nosi rizik, svaka intervencija, svaka injekcija. Ali ono što bitno kod gripa to su lokalno crvenilo, otok. Nekada se kod ove mlađe ili starije populacije može javiti šmrcanje, nekiblaži respiratorni simptomi. Ali vakcina protiv gripa ne može da nam naškodi. Ona je iseckana ili jednostavno napravljena tako da ne može da izazove grip.

Tako da često ima pitanja, da se neko vakcinisao pre nekoliko dana, a razboleo se pa smatraju da je vakcina izazvala grip ili da nije dobra jer nije zaustavila simptome bolesti?

Ja opet napominjem, kada dobijete vakcinu protiv gripa treba vam dve do četiri nedelje da se stvori dovoljno antitela da vaš organizam se izbori sa virusom koji postoji u populaciji. Znači pet dana se vakcinisati pre nego što dođete u kontakt sa obolelom osobom nije dovoljno, vakcina ne može da vas zaštiti. A da li vam je vakcina izazvala simptome gripa? Nije, to je dokazano. Znači ljudi moraju malo da povedu računa o svim preporukama lekara, ako žele da ono što im preporučujemo deluje onda moraju da primene na vreme. I opet napominjem, oktobar, decembar je pravo vreme za vakcinu protiv gripa, da kada se pojave virusi u populaciji mi već imamo dovoljan imunitet da se sretnemo sa izazivačem gripa.

Podići kolektivni imunitet, zaštititi se od bolesti

Novinarka: Šta je sa vašim kolegama, zdravstvenim radnicima, koliko je njihova odgovornost kada je u pitanju vakcinacija protiv gripa?

Dr Ljiljana Stanković, GAK Narodni front:

Mi lekari smo u najvećem broju slučajeva u stalnom kontaktu sa pacijentima. Pa svako razboljevanje jednog lekara nosi rizik za sve pacijente sa kojima je bio u kontaktu. Kada se pojave pravi simptomi gripa, visoka temperatura, kašalj, sekrecija iz nosa, onda naravno nećete doći na posao. Ali dan ili dva pre toga, kada vaš, kada vi rasejavate virus a još uvek niste stvarno bolesni da bi ste se povukli iz ordinacije vi tada predstavljate stvarno opasnost za svoje pacijente. Jeste preporuka da se lekari vakcinišu. Da li to svi lekari rade? Ne rade.

Zašto je vakcinacija neophodna, posebno za decu?

Jedino u Sjedinjenim Američkim Državama je to obavezno i smatra se da je to način etički princip gde jedan lekar koji preporučuje to svojim pacijentima treba da to primeni na sebi i da on treba da bude prvi koji će zaštititi svoje pacijente od sebe. U Evropi to nije obavezno, pa ni kod nas, kaže dr Stanković i dodaje: Podići kolektivni imunitet, zaštititi se od bolesti od kojih je smrtnost velika, obezbediti najmlađoj populaciji i deci, govorim o deset obaveznih vakcina, da izađu iz tog perioda rasta i razvoja, ako se sretnu sa tim izazivačima da ne dožive najteže forme bolesti.

Medicina zasnovana na dokazima kaže, mnoge bolesti smo izbegli, mnoge komplikacije zahvaljujući vakcinama. Protivnici vakcina se ne slažu uvek sa tim i kažu da treba dozvoliti da se pacijent razboli. Ali, zaborave koliko stvari i komplikacija ima prava i najteža klinička slika. Vakcina vas neće uvek zaštititi, ali će vas zaštititi od najtežih formi bolesti. I zato je preporuka Svetske zdravstvene organizacije da se deca u najmlađem uzrastu vakcinišu od bolesti koje su najteže i koje mogu dovesti do smrtnog ishoda ili do vrlo teških komplikacija. A kada je grip u pitanju, ne pre šestog meseca, istakla je Dr Ljiljana Stanković, neonatolog pedijatar u Ginekološko akušerskoj klinici Narodni front u Beogradu.